Књига пророка Исаије

И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж.

И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.

Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на грабеж.

Јер прије него дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.

И још ми рече Господ говорећи:

Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,

Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,

И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:

Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.

И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.