Књига пророка Јеремије

Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

Немој се женити, и да немаш синова ни кћери на том мјесту.

Љутом ће смрћу помријети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће тјелеса њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.

Јер овако говори Господ: не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост и жаљење.

Помријеће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима.

Неће им се дати хљеба у жалости да се потјеше за мртвијем, нити ће их напојити из чаше ради утјехе за оцем или за матером.

Тако не улази у кућу у којој је жалост да сједеш с њима да једеш и пијеш.

Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу учинити да на овом мјесту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосна ни гласа весела, гласа женикова ни гласа невјестина.

А кад кажеш томе народу све ове ријечи, ако ти реку: зашто изрече Господ све то велико зло на нас? и како је безакоње наше или каки је гријех наш, којим згријешисмо Господу Богу својему?

Тада им реци: јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закона мојега не држаше;

А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца својега злога не слушајући мене.

Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и ондје ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост.

Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;

Него: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље сјеверне и из свијех земаља у које их бјеше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховијем.

Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ да их лове, и послије ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по расјелинама каменијем.

Јер очи моје пазе на све путове њихове, нијесу сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију.

И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за гријех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и нашљедство моје напунише гнусобама својим.

Господе, крјепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.

Еда ли ће човјек начинити себи богове, који ипак нијесу богови?

Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ.