Књига пророка Јеремије
Јеремија, глава 20
А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи.
И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.
А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор него Магор-Мисавив.
Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон.
И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева.
Јер откад говорим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на потсмијех сваки дан.
И рекох: нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.
Јер чујем поруге од многих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо; сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити.
Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.
Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: роди ти се син.
И тај човјек да би био као градови које Господ затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.
Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?
