Књига пророка Јеремије
Јеремија, глава 6
Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао.
Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка.
К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто.
Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше.
Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине.
Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.
Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.
Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи.
Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.
Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила.
Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити.
И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.
Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.
И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема.
Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо.
И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо.
Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима.
Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.
Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.
Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће.
Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.
Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.
Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.
Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.
Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.
Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.
Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, мјед су и гвожђе, сви су покварени.
Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.
Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.
