Књига пророка Језекиља
Глава 1
Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божје.
Петога дана тога мјесеца, пете године откако се зароби цар Јоахин,
Дође ријеч Господња Језекиљу сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на ријеци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.
И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а исред огња као јака свјетлост;
Исред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;
И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;
И ноге им бијаху праве, а у стопалу бијаху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.
И руке им бијаху човјечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.
Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше напрема се.
И лице бијаше у све четири лице човјечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.
И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.
И животиње трчаху и враћаху се као муња.
И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бијаху једнака, и обличјем и направом бијаху као да је један точак у другом.
Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
И наплаци им бијаху високи страхота; и бијаху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем.
А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.
И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем.
И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.
И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега.
Као дуга у облаку кад је киша, така на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божје на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше.
