Књига пророка Језекиља

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, говори синовима народа својега, и кажи им: кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,

И он видјевши мач гдје иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,

Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.

Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.

Ако ли стражар видјевши мач гдје иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.

И тебе, сине човјечји, тебе поставих стражарем дому Израиљеву; слушај дакле ријеч из мојих уста и опомињи их од мене.

Кад речем безбожнику: безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута својега; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.

Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свога пута, а он се не врати са свога пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.

Зато ти, сине човјечји, реци дому Израиљеву: ви говорите овако и кажете: пријеступи наши и гријеси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живјели?

Реци им: тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са злијех путова својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?

Зато ти, сине човјечји, реци синовима народа својега: праведнога неће избавити правда његова кад згријеши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живјети кад згријеши.

Кад речем праведнику да ће доиста живјети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.

А кад речем безбожнику: доиста ћеш погинути, а он се обрати од гријеха својега и стане чинити суд и правду,

И врати безбожник залог, и врати што је отео, и стане ходити по уредбама животнијем не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умријети.

Од свијех гријеха што је згријешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.

А синови народа твојега говоре: није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.

Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.

А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.

А ви говорите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима његовијем.

А дванаесте године робовања нашега, десетога мјесеца, петога дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: узе се град.

А рука Господња дође нада ме увече прије него дође онај што утече, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не мучах.

И дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, који живе у онијем пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам бијаше један, и наслиједи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у нашљедство.

Зато им реци: овако вели Господ Господ: једете с крвљу, и очи своје подижете ка гаднијем боговима својим, и крв прољевате, и хоћете да наслиједите земљу?

Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњега својега, и хоћете да наслиједите земљу?

Овако им реци: овако вели Господ Господ: тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, звијерима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помријети.

Тако ћу сасвијем опустити ту земљу, и нестаће поноса силе њезине, и опустјеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.

И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвијем опустим за све гадове њихове што чинише.

А о теби, сине човјечји, синови народа твојега казују о теби уза зидове и на вратима кућнијем, и говоре један другому, сваки брату својему, и веле: ходите и чујте кака ријеч дође од Господа.

И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој сједа пред тобом, и слуша ријечи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке а срце њихово иде за својим лакомством.

И гле, ти си им као љупка пјесма, као човјек лијепа гласа и који добро свира; слушају ријечи твоје, али их не извршују.

Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.