Књига пророка Језекиља
Језекиљ, глава 37
Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које бијаше пуно кости.
И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, бијаше их врло много у пољу, и гле, бијаху врло сухе.
И рече ми: сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, ти знаш.
Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте ријеч Господњу.
Овако говори Господ Господ овијем костима: гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживјећете.
И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживјећете, и познаћете да сам ја Господ.
Тада стадох пророковати, како ми се заповједи; а кад пророковах наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.
И погледах, и гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не бјеше у њима.
Тада ми рече: пророкуј духу, пророкуј, сине човјечји, и реци духу: овако вели Господ Господ: од четири вјетра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.
И пророковах, како ми се заповједи и уђе у њих дух, и оживјеше, и стадоше на ноге, бјеше војска врло велика.
Тада ми рече: сине човјечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.
Зато пророкуј, и кажи им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.
И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.
И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.
Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
Ти, сине човјечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевијем, друговима његовијем. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљева, другова његовијех.
И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.
И кад ти реку синови твога народа говорећи: хоћеш ли нам казати шта ти је то?
Реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевијех, другова његовијех, и саставићу га с дрветом Јудинијем, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.
И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.
И реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их отсвуда, и довешћу их у земљу њихову.
И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевијем, и један ће цар бити цар свјема њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздијељени у два царства.
И неће се више скврнити гаднијем боговима својим ни гнусобама својим нити какијем пријеступима својим, и избавићу их из свијех станова њиховијех у којима гријешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.
И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једнога пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршивати.
И сједјеће у земљи коју дадох слузи својему Јакову, у којој сједјеше оци ваши; у њој ће сједјети они и синови њихови и синови синова њиховијех довијека, и Давид слуга мој биће им кнез довијека.
И учинићу с њима завјет мирни, биће вјечан завјет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и намјестићу светињу своју усред њих навијек.
И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.
И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих довијека.
