Књига пророка Осије

Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега.

Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.

Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.

Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.

Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.

И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.

Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже.

Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.

Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; нећу доћи на град.

Ићи ће они за Господом; он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;