Књига пророка Јоила
Глава 1
Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову.
Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца?
Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.
Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв.
Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших.
Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
Потр винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.
Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.
Неста дара и наљева из дома Господњега; туже свештеници, слуге Господње.
Опустје поље, тужи земље; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев.
Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу:
Јаох дана! јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега.
Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега?
Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
Како уздише стока! како су се смела говеда! јер немају паше; и овце гину.
К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
