Књига пророка Амоса
Амос, глава 8
Ово ми показа Господ: гле, котарица љетнога воћа.
И рече: што видиш, Амосе? А ја рекох: котарицу љетнога воћа. А Господ ми рече: дође крај народу мојему Израиљу, нећу га више пролазити.
И пјесме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвијех тјелеса, која ће се свуда побацати мучећи.
Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
Говорећи: кад ће проћи младина да продајемо жито? и субота да отворимо пшеницу? умаљујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажнијем мјерилима;
Да купујемо сиромахе за новце и убогога за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.
Закле се Господ славом Јаковљевом: нећу нигда заборавити ниједнога дјела њихова.
Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? и неће ли се сва разлити као ријека? и неће ли се однијети и потопити као од ријеке Мисирске?
И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за бијела дана.
И претворићу празнике ваше у жалост и све пјесме ваше у плач, и метнућу костријет око свијех бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.
Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слушања ријечи Господњих.
И потуцаће се од мора до мора, и од сјевера до истока трчаће тражећи ријеч Господњу, и неће је наћи.
У то ће вријеме обамирати лијепе дјевојке и младићи од жеђи,
Који се куну кривицом Самаријском и говоре: тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.
