Књига пророка Михеја

Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.

Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову.

Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме.

У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели.

Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.

Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће отступити срамота.

О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио дух Господњи? јесу ли то дјела његова? еда ли моје ријечи нијесу добре ономе који ходи право?

А народ се мој прије подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с онијех који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.

Жене народа мојега изгоните из милијех кућа њиховијех, од дјеце њихове отимате славу моју навијек.

Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.

Ако ко ходи за вјетром и казује лажи говорећи: пророковаћу ти за вино и за силовито пиће; тај ће бити пророк овоме народу.

Доиста ћу те сабрати свега, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце Восорске, као стадо усред тора њихова, биће врева од људства.