Књига пророка Михеја

Слушајте шта говори Господ: устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој.

Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди.

Народе мој, шта сам ти учинио? и чим сам ти досадио? Одговори ми.

Јер те изведох из земље Мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију.

Народе мој, опомени се што науми Валак цар Моавски и што му одговори Валам син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу.

Су чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу вишњему хоћу ли доћи преда њ са жртвама паљеницама? с теоцима од године?

Хоће ли Господу бити миле тисуће овнова? десетине тисућа потока уља? хоћу ли дати првенца својега за пријеступ свој? плод утробе своје за гријех душе своје?

Показао ти је, човјече, што је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смјерно с Богом својим?

Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и онога који га је одредио.

Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? и ефа крња, гадна?

Хоће ли ми бити чист у кога су мјерила лажна и у тобоцу пријеварно камење?

Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик пријеваран.

Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за гријехе твоје.

Ти ћеш сијати, али нећеш жети; ти ћеш циједити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вина.

Јер се држе уредбе Амријеве и сва дјела дома Ахавова, и ходите по савјетима њиховијем, да те предам у погибао, и становнике његове у потсмијех, и носићете срамоту народа мојега.