Књига пророка Захарије
Захарија, глава 7
Потом четврте године цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртога дана деветога мјесеца, Хаслева,
Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
И да говоре свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: хоћемо ли плакати петога мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
И дође ми ријеч Господња говорећи:
Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: кад постисте и тужисте петога и седмога мјесеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
Нијесу ли то ријечи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и градови његови око њега, и кад бијаше насељен јужни крај и равница?
Дође ријеч Господња Захарији говорећи:
Овако говори Господ над војскама: судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гњев од Господа над војскама.
Зато као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
Него их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
