Четврта књига Мојсијева (која се зове Бројеви )

А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

И Господ рече Мојсију говорећи:

Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих.

И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех.

А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров;

Од племена Симеунова Сафат син Сурин;

Од племена Јудина Халев син Јефонијин;

Од племена Исахарова Игал син Јосифов;

Од племена Јефремова Авсије син Навин;

Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев;

Од племена Завулонова Гудило син Судин;

Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин;

Од племена Данова Амило син Гамалин;

Од племена Асирова Сатур син Михаилов;

Од племена Нефталимова Навија син Савин;

Од племена Гадова Гудило син Махилов.

То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус.

И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору;

И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу.

И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат.

И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога.

Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви.

И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина.

Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове.

Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики.

Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.