Свето Јеванђеље по Матеју
Матеј, глава 22
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.
Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.
Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало избранијех.
Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.
И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?
Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.
И рече им: чији је образ овај и натпис?
И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.
И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.
Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.
У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.
А тако и други, и трећи, тја до седмога.
А послије свију умрије и жена.
О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.
А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.
Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.
А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:
Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.
И чувши народ дивљаше се науци његовој.
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:
Учитељу! која је заповијест највећа у закону?
А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Ово је прва и највећа заповијест.
А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.
О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.
Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:
Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?
Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?
И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.
