Свето Јеванђеље по Марку

И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

И кад би увече изиђе на поље из града.

И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

И одговарајући Исус рече им:

Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.