Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 15
И одмах ујутру учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.
И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.
И тужаху га главари свештенички врло.
А Пилат опет упита га говорећи: зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.
Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.
А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.
И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
А Пилат им одговори говорећи: хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?
Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.
Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.
А Пилат опет одговарајући рече им: а шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?
А они опет повикаше: распни га.
А Пилат им рече: а какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: распни га.
А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.
А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ.
И стадоше га поздрављати говорећи: здраво, царе Јудејски!
И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и падајући на кољена поклањаху му се.
И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.
И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да му понесе крст.
И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница.
И даваху му да пије вино са смирном, а он не узе.
И кад га разаспеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
А бијаше сахат трећи кад га разапеше.
И бијаше натпис његове кривице написан: цар Јудејски.
И с њим распеше два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране њему.
И изврши се писмо које говори: и метнуше га међу злочинце.
И који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима и говорећи: аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш.
Помози сам себи и сиђи с крста.
Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: другима поможе, а себи не може помоћи.
Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се.
А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога.
И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?
И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: ено зове Илију.
А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
А Исус повика иза гласа, и издахну.
И завјес црквени раздрије се на двоје с врха до на дно.
А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: заиста човјек овај син Божиј бјеше.
А бијаху и жене које гледаху издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија,
Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим.
И кад би у вече (јер бијаше петак, то јест у очи суботе),
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово.
А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: је ли давно умро?
И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.
И купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га метаху.
