Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 5
И дођоше преко мора у околину Гадаринску.
И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем,
Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.
И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме.
Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека.
И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много.
И молише га много да их не шаље из оне околине.
А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.
И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо.
И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору.
А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.
И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.
А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.
И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.
И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.
А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.
И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.
И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га.
И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили,
Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.
Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.
И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина?
И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?
И он се обзираше да види ону која то учини.
А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља?
А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј.
И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.
И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.
И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.
И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка.
И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.
И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.