Свето Јеванђеље по Луки

А ученицима рече: није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.

Чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

И рекоше апостоли Господу: дометни нам вјере.

А Господ рече: кад бисте имали вјере колико зрно горушичино, и рекли бисте овоме дубу: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?

Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.

Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.

И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.

И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,

И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.

И видјевши их рече им: идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,

И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.

А Исус одговарајући рече: не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?

Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

И рече му: устани, иди; вјера твоја поможе ти.

А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види;

А ученицима рече: доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и нећете видјети.

И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.

Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.

Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода овога.

И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега:

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.

У онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

Опомињите се жене Лотове.

Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.

Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;

Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.