Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 23
И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.
И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
1 Цар:21:10 Језд.:4:12 Псал.:35:11 Јер.:20:10 Дан.:3:12 Мат.:17:27 Мар.:12:17 Мар.:14:61 Лука:23:10 Јован:19:12 Дела:17:7 1 Пет.:3:16 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.
А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.
А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?
И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.
А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.
И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.
А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.
А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.
И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.
А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;
А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
Дакле да га избијем па да пустим.
А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.
Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;
Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.
А они викаху говорећи: распни га, распни.
А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.
А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.
И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.
Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.
Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?
Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.
И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.
