Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 4
Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу,
И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње,
И рече му ђаво: ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб.
И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: неће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока,
И рече му ђаво: теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје,
И одговарајући Исус рече му: иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господу Богу својему, и њему јединоме служи.
И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: ако си син Божиј, скочи одавде доље;
Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају,
И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом.
И одговарајући Исус рече му: казано је: не кушај Господа Бога својега.
И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.
И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.
И он учаше по зборницама њиховијем, и сви га хваљаху.
И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
И даше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:
Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
И да проповиједам пријатну годину Господњу.
И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху на њ.
И поче им говорити: данас се изврши ово писмо у ушима вашима.
И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: није ли ово син Јосифов?
И рече им: ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.
Рече пак: заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
А заиста вам кажем: многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;
И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.
И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Немана Сиријанина.
И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.
И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.
Али он прође између њих, и отиде.
И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.
И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.
И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа
Говорећи: прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.
И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и нимало му не науди.
И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?
И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.
Уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.
И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.
А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.
А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.
А он им рече: и другијем градовима треба ми проповједити јеванђеље о царству Божијему; јер сам на то послан.
И проповиједаше по зборницама Галилејским.
