Свето Јеванђеље по Јовану

А пред празник пасхе знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја их љуби.

И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда,

Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут.

Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш?

Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати.

Рече му Петар: никад ти нећеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: ако те не оперем немаш дијела са мном.

Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје, него и руке и главу.

Исус му рече: опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

Јер знадијаше издајника својега, зато рече: нијесте сви чисти.

А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: знате ли што ја учиних вама?

Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме.

Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујете да сам ја.

Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме посла.

Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову.

Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

А он рече на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то?

Исус одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме.

И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже.

А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом зашто му рече.

А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима.

А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.

Кад он изиђе, онда Исус рече: сад се прослави син човјечији и Бог се прослави у њему.

Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.

Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.

Петар му рече: Господе! зашто сад не могу ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.

Одговори му Исус: душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш.