Свето Јеванђеље по Јовану
Јован, глава 20
А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.
Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше.
А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.
И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.
Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,
И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.
Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.
Јер још не знадијаше писма да њему ваља устати из мртвијех.
Онда отидоше опет ученици дома.
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.
И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.
И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји, и не знадијаше да је Исус.
Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.
Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.
Рече јој Исус: не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.
А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.
А кад би увече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици скупили од страха Јеврејскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: мир вам.
И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа.
А Исус им рече опет: мир вам; као што отац посла мене, и ја шаљем вас.
И ово рекавши дуну, и рече им: примите Дух свети.
Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје са њима кад дође Исус.
А други му ученици говораху: видјесмо Господа. А он им рече: док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати.
И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: мир вам.
Потом рече Томи: пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.
Исус му рече: пошто ме видје вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.
А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нијесу писана у књизи овој.
А ово се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.
