Свето Јеванђеље по Јовану

Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.

И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.

А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.

А бијаше близу пасха празник Јеврејски.

Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.

Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

А кад би увече сиђоше ученици његови на море,

И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

А море се подизаше од великога вјетра.

Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

А он им рече: ја сам; не бојте се.

Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?

Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.

Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.

Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.

Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.

И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.

Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.

Ја сам хљеб живота.

Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?

А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.

Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?

А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?

Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.