Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )
Дјела апостолска, глава 14
У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка.
А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем.
А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима.
А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
И онамо проповиједаху јеванђеље.
И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио.
Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити,
Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју.
А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву.
А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима:
И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху,
Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије.
И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше.
И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише.
А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
И осташе ондје не мало времена с ученицима.
