Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.

И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;

И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.

А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.

А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.

И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?

Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.

И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?

А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.

А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.

Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;

Него је ово оно што каза пророк Јоило:

И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;

Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.

И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.

Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.

И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,

Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.

Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;

Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.

Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.

Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.

Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,

Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.

Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.

Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.

А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо?

А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа;

Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш.

И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода.

Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама.

И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно.

И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца,

Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху.