Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )
Дјела апостолска, глава 6
А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.
Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.
Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.
А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.
И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.
А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.
Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.
И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.
Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.
И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.
