Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Послушајте


Римљанима, глава 4


Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао?

Tweet thisPost on Facebook

Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.


Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду.


А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.


А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.


Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:


Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.


Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.

Tweet thisPost on Facebook

Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду.

Tweet thisPost on Facebook

Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

Tweet thisPost on Facebook

И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду;


И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.

Tweet thisPost on Facebook

Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.


Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.


Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.


Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама,


(Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:


Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.


И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.


И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.

Tweet thisPost on Facebook

И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини.


Зато се и прими њему у правду.

Tweet thisPost on Facebook

Али није писано за њега једнога само да му се прими,


Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,


Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.







This goes to iframe