Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Боже сачувај!

Јер који умријесмо гријеху како ћемо још живљети у њему?

Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се?

Јер кад смо једнаки с њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсенијем;

Знајући ово да се стари наш човјек разапе с њиме, да би се тијело грјешно покварило, да више не бисмо служили гријеху.

Јер који умрије опрости се од гријеха.

А ако умријесмо с Христом, вјерујемо да ћемо и живљети с њим,

Знајући да Христос уста из мртвијех, већ више не умире; смрт више неће обладати њиме.

Јер што умрије, гријеху умрије једанпут; а што живи, Богу живи.

Тако и ви дакле држите себе да сте мртви гријеху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашему.

Да не царује дакле гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у сластима његовијем;

Нити дајите удова својијех гријеху за оружје неправде; него дајите себе Богу, као који сте живи из мртвијех, и уде своје Богу за оружје правде.

Јер гријех неће вама обладати, јер нијесте под законом него под благодаћу.

Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нијесмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте онога кога слушате, или гријеха за смрт, или послушања за правду?

Хвала дакле Богу што бивши робови гријеху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.

Опростивши се пак од гријеха постасте слуге правди.

Као човјек говорим, за слабост вашега тијела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајите уде своје за слуге правди на посвећење.

Јер кад бијасте робови гријеху, прости бијасте од правде.

Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је онога крај смрт.

А сад опростивши се од гријеха, и поставши слуге Божије, имате плод свој на посвећење, а крај живот вјечни.

Јер је плата за гријех смрт, а дар Божиј је живот вјечни у Христу Исусу Господу нашему.