Римљанима посланица (светог апостола Павла )
Римљанима, глава 7
Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив?
Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.
Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.
За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.
Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.
А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.
Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели.
А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.
А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље,
А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот.
Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме.
Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра.
Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу.
Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех:
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним.
Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.
Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени.
Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку;
Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима.
Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?
Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме.
