Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.

Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,

И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;

А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.

Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.

А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?

И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.

А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.

Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.

Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.

И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.

Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.

Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.

Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;

Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.

Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.

А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?

И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?

Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.

Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.

Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.

Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?

Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.

И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.

Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.

Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.

Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.

Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.

Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.

И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.

А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.

Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.

Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.

Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?

А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.