Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко вјеран нађе.

А ја мало марим што ме судите ви или човјечиј дан; а ни сам себе не судим.

Јер не знам ништа на себи; но за то нијесам оправдан, али онај који мене суди Господ је.

Зато не судите ништа прије времена, докле Господ не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога.

А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другога.

Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио?

Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.

Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,

И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.

Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и вјерни у Господу; он ће вам опоменути путове моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на ријечи онијех што су се надули, него на силу.

Јер царство Божије није у ријечи него у сили.

Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?