Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата до жене:

Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа;

Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.

Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за вријеме, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашијем неуздржањем.

Али ово говорим по свјету а не по заповијести;

Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако а онај онако.

А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.

А ожењенијем заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја

(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својијем мужем); и муж да не пушћа жене.

А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живљети с њим, да је не оставља.

И жена ако има мужа некрштена и он се приволи живљети с њом, да га не оставља.

Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таковом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

Само као што је Бог раздијелио свакоме, и као што је свакога позвао Господ онако нека живи. И тако заповиједам по свијем црквама.

Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповијести Божијех.

Сваки нека остане у ономе звању у коме је позван.

Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

Купљени сте скупо, не будите робови људима.

Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе нека остане пред Господом.

А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем свјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјеран.

Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити.

Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се раздријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене.

А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим.

А ово говорим, браћо, јер је остало вријеме прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета.

А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка.

Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу.

А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње.

Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда.

А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини.

Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега.