Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.

Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

И да се обучени, не голи нађемо!

Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.

Јер по вјери живимо а не по гледању.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу.

Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни.

Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло;

Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати.

Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу.

Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо.

Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше.

Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.

Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо.

Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења.

Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему.