Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

Јер он говори: у вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!

Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама,

У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

У ријечи истине, у сили Божијој, с оружјем правде и надесно и налијево,

Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени а не уморени,

Као жалосни а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем.

А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви.

Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?

Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?

Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ.