Галатима посланица (светог апостола Павла )
Галатима, глава 2
А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповиједам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже.
И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
(Јер онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима онај помаже и мени међу незнабошцима),
И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити.
А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран.
Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања.
И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: кад ти који си Јеврејин, незнабожачки а не Јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе Јеврејски?
Ми који смо рођени Јевреји, а не грјешници из незнабожаца,
Па дознавши да се човјек неће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело неће оправдати.
Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај!
Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех.
А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене.
Не одбацујем благодати Божије; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.
