Пета књига Мојсијева (која се зове Закони поновљени )

Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме Мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

И рече ми Господ:

Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер.

И заповједи народу и реци: сада ћете пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

Немојте заметати боја с њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство.

Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње Моавске.

И Господ ми рече: немој пакостити Моавцима ни заметати боја с њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар.

(Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.)

А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда.

А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ.

Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше.

И кад сви ти људи за војску помријеше у народу,

Рече ми Господ говорећи:

Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара;

И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Лотовим у нашљедство.

(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто;

Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас.

И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.)

Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина цара Есевонскога и земљу његову; почни узимати нашљедство, и завојшти на њ.

Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.

И послах посланике из пустиње Кедамота к Сиону цару Есевонском с мирнијем ријечима говорећи:

Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево.

Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице,

Али не хтје Сион цар Есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.

И рече ми Господ: гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш.

И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.

И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем.

И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога.

Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо.

Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш.

Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.