5. Мојсијева, глава 34
Тада изиде Мојсије из поља Моавскога на гору Навав, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;
И сву земљу Нефталимову, и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западнога,
И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном, мјестом гдје има много палмових дрвета, до Сигора.
И рече му Господ: ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је. Показах ти је да је видиш очима својима, али у њу нећеш ући.
И умрије ондје Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској по ријечи Господњој.
А погребе га Господ у долини у земљи Моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.
И бјеше Мојсију сто и двадесет година кад умрије, и не бјеху потамњеле очи његове нити га снага издала.
И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.
А Исус син Навин бјеше пун духа мудрости, јер Мојсије бјеше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповједи Господ преко Мојсија.
Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу,
У свијем знацима и чудесима, за која га посла Господ да их учини у земљи Мисирској на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свој земљи његовој,
И у свијем дјелима крјепке руке и у свијем страхотама великим, које учини Мојсије пред свијем Израиљем.