Филибљанима посланица (светог апостола Павла )

Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.

Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.

Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,

Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;

Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек.

Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.

Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;

И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.

Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.

Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.

Све чините без вике и премишљања.

Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,

Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.

А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене.

А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.

Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;

Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;

Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.