Филибљанима посланица (светог апостола Павла )

А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.

Чувајте се од паса, чувајте се од злијех посленика, чувајте се од сијечења.

Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело.

Премда бих се и ја могао уздати у тијело. Ако ко други мисли да се може уздати у тијело, ја још већма,

Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљева, кољена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.

Но што ми бјеше добитак оно примих за штету Христа ради.

Јер све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса Господа својега, којега ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,

И да се нађем у њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вјере Исуса Христа, правду која је од Бога у вјери;

Да познам њега и силу васкрсенија његова и заједницу његовијех мука, да будем налик на смрт његову,

Да бих, како достигао у васкрсеније мртвијех;

Не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.

Браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је остраг заборављам, а за онијем што је напријед сежем се,

И трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Христу Исусу.

Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли што друго мислите, и ово ће вам Бог открити.

Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по ономе правилу да живимо.

Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.

Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христова;

Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њихову, који земаљски мисле.

Јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо Господа својега Исуса Христа,

Који ће преобразити наше понижено тијело да буде једнако тијелу славе његове, по сили да може све себи покорити.