Солуњанима посланица прва (светог апостола Павла )

Послушајте


1. Солуњанима, глава 2


Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;


Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.


Јер утјеха наше није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

Tweet thisPost on Facebook

Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.


Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок;

Tweet thisPost on Facebook

Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех.


Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу.

Tweet thisPost on Facebook

Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели.


Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.


Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете,

Tweet thisPost on Facebook

Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју

Tweet thisPost on Facebook

Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.


Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете.


Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Јевреја,


Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе,


И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне гријехе своје свагда; али напошљетку дође гњев на њих.


А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.


Зато шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.


Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку?


Јер сте ви наша слава и радост.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe