Тимотију посланица прва (светог апостола Павла )
Глава 1
Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповијести Бога спаса нашега и Господа Исуса Христа, нада нашега,
Тимотију, правоме сину у вјери, благодат, милост, мир од Бога оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.
Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Маћедонију, да заповједиш некима да не уче друкчије,
Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који прије чине препирања неголи Божиј напредак у вјери.
А намјера је заповијести љубав од чиста срца и добре савјести и вјере нелицемјерне;
У којима неки погријешивши сврнуше у празне говоре,
И хтјели би да буду законици, а не разумију ни шта говоре, ни шта утврђују.
А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.
Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грјешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људскима,
Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако што има противно здравој науци,
По јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.
И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даје моћ, што ме за вјерна прими и постави ме у службу,
Који сам прије био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних у невјерству.
Али се још већма умножи благодат Господа нашега Исуса Христа с вјером и љубави у Христу Исусу.
Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође на свијет да спасе грјешнике, од којијех сам први ја.
Али тога ради ја бих помилован да на мени првоме покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који му хоће вјеровати за живот вјечни.
А цару вјечноме, нераспадљивоме, који се не види, јединоме премудроме Богу част и слава вавијек вијека. Амин.
Ову пак заповијест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњијем пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,
Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши отпадоше од вјере;
Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.
