Тимотију посланица прва (светог апостола Павла )
1. Тимотију, глава 3
Истинита је ријеч: ако ко владичанства жели добру ствар жели.
Али владика треба да је без мане, једне жене муж, тријезан, паметан, поштен, гостољубив, вриједан да учи;
Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;
Који својијем домом добро управља, који има послушну дјецу са сваким поштењем;
А ако ко не умије својијем домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију?
Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.
А ваља да има и добро свједочанство од онијех који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу.
Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган,
Који имају тајну вјере у чистој савјести.
А и ови да се кушају најприје, па онда да служе, ако су без мане.
Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, тријезне, вјерне у свему.
Ђакони да бивају јединијех жена мужеви, који добро управљају дјецом и својијем домовима.
Јер који добро служе они добивају себи добар поступ, и велику слободу у вјери Исуса Христа.
Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби.
Ако ли се забавим, да знаш како треба живљети у дому Божијему, који је црква Бога живога, ступ и тврђа истине.
И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се на свијету, узнесе се у слави.
