Јеврејима, глава 3
Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и владику, којега ми признајемо, Исуса Христа,
Који је вјеран ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његову.
Јер овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
И Мојсије дакле бјеше вјеран у свему дому његову, као слуга, за свједочанство онога што је требало да се говори.
Али је Христос као син у дому својему: којега смо дом ми, ако слободу и славу нада до краја тврдо одржимо.
Зато, као што говори Дух свети: данас ако глас његов чујете,
Не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте у дане напасти у пустињи,
Гдје ме искушаше оцеви ваши, искушаше ме, и гледаше дјела моја четрдесет година.
Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима, али они не познаше путова мојијех;
Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој.
Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце невјерства да отступи од Бога живога;
Него се утјешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне;
Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у њему бити до краја тврдо одржимо;
Докле се говори: данас, ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте.
Јер неки чувши прогњевише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, који оставише кости у пустињи?
А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који не хтјеше да вјерују?
И видимо да не могоше ући за невјерство.