Јаков, глава 4
Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти вашијех, које се боре у вашијем удима?
Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите.
Прељубочинци и прељубочинице! не знате ли да је пријатељство овога свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божиј постаје.
Или мислите да писмо узалуд говори: дух који у нама живи мрзи на завист?
А он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу и побјећи ће од вас.
Приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца своја, непостојани.
Будите жалосни и плачите и јаучите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
Не опадајте један другога, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата својега опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, нијеси творац закона, него судија.
Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другога осуђујеш?
Слушајте сад ви који говорите: данас или сјутра поћи ћемо у овај или онај град, и сједећемо ондје једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
ВИ који не знате шта ће бити сјутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
Мјесто да говорите: ако Господ хтједбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
А сад се хвалите својијем поносом. Свака је хвала такова зла.
Јер који зна добро чинити и не чини, гријех му је.