Прва саборна посланица (светог апостола Јована Богослова )

Што бјеше испочетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота:

И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца, и јави се нама;

Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с оцем и са сином његовијем Исусом Христом.

И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.

И ово је обећање које чусмо од њега и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве.

Ако речемо да имамо заједницу с њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.

Ако ли у видјелу ходимо, као што је он сам у видјелу, имамо заједницу један с другијем, и крв Исуса Христа, сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.

Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.

Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.