Прва саборна посланица (светог апостола Јована Богослова )

Видите какву нам је љубав дао отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не познаје нас, јер њега не позна.

Љубазни! сад смо дјеца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и он, јер ћемо га видјети као што јест.

И сваки који овај над има на њега, чисти се, као и он што је чист.

Сваки који чини гријех и безакоње чини: и гријех је безакоње.

И знате да се он јави да гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.

Који год у њему стоји не гријеши; који год гријеши не видје га нити га позна.

Дјечице! нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је он праведан;

Који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Зато се јави син Божиј да раскопа дјела ђавоља.

Који је год рођен од Бога не чини гријеха, јер његово сјеме стоји у њему, и не може гријешити, јер је рођен од Бога.

По том се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата својега.

Јер је ово заповијест, коју чусте испочетка, да љубимо један другога.

Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. И за који га узрок закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна.

Не чудите се, браћо моја, ако свијет мрзи на вас.

Ми знамо да пријеђосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вјечнога живота.

По том познасмо љубав што он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.

Који дакле има богатство овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином.

И по том дознајемо да смо од истине, и пред њим тјешимо срца своја.

Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.

Љубазни! ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

И што год заиштемо, примићемо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је њему угодно.

И ово је заповијест његова да вјерујемо у име сина његова Исуса Христа, и да љубимо један другога као што нам је дао заповијест.

И који држи заповијести његове у њему стоји, и он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.