Откривење (светог Јована Богослова )
Откривење, глава 10
И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.
И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити;
Него у дане гласа седмога анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.
И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.
И отидох к анђелу, и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.
И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.
И рече ми: ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.
