Откривење (светог Јована Богослова )
Откривење, глава 11
И даде ми се трска као палица говорећи: устани и измјери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;
А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мјери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два мјесеца.
И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће.
Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем.
И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њиховијех, и појешће непријатеље њихове; и ко хтједбуде да им учини нажао онај ваља да буде убијен.
И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кад год хтједбуду.
И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их.
И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би.
И гледаће неки од народа и племена и језика и кољена тјелеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова тјелеса метну у гробове.
И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.
И послије три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ногама својима, и страх велики нападе на оне који их гледаху.
И чуше глас велики с неба, који им говори: изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови.
И у тај час затресе се земља врло, и десети дјел града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човјечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небескоме.
Зло друго прође; ево зло треће иде брзо.
И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: поста царство свијета Господа нашега и Христа његова, и цароваће ва вијек вијека.
Псал.:45:13 Иса.:27:13 Дан.:2:44 Дан.:4:3 Дан.:4:34 Авдија:1:21 Мих.:4:7 Лука:1:33 Јован:12:34 Јевр.:1:8 Откр.:16:17 И двадесет и четири старјешине које сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.
Говорећи: хвалимо те Господе Боже сведржитељу, који јеси, и бјеше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.
И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди, и да се да плата слугама твојима, пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.
И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој; и бише сијевања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.
