Откривење (светог Јована Богослова )
Откривење, глава 16
И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: идите, и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.
И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.
И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.
И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.
И чух анђела воденога гдје говори: праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;
Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.
И чух другога из олтара гдје говори: да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.
И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.
И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.
И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.
И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.
И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.
И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.
Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.
Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.
И сабра их на мјесто које се Јеврејски зове Армагедон.
И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: сврши се.
И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.
И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.
И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше.
И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло..
